Preko daleko by Gru Lyrics
(Preko, daleko)
Gledam sliku i pozlaceni ram
Kapiram da nista ne kapiram
U glavi konfuzija, vise ne znam da li znam
Sta od secanja je java a sta je san
Na slici ortaci na kolima sede
Daleko sam od njih, secanja blede
I misli se lede, kada probam da se setim
Opet vracam se u proslost, kroz godine letim
Jer bio sam primoran zbog nekih generala
Da pobegnem u ovu daleku zemlju lala
Ne tako mala odluka je pala
Kada vise nisam imao kud
I sada secam se kao da je juce bilo
Autobus sa Slavije krecе vodi me preko
Daleko iz ovе zemlje srece
Ovaj prizor nikad nece biti izbrisan
Iz moje glave, ortaci sto me prate
Dok sedim u busu, brojim minute, sate
I trudim se da vidim svaki metar svoga grada
Sve stvari koje vidim sada, mozda vise nikada
(Preko, daleko) Ja sam preko to nije daleko
Samo jedan treptaj oka
I opet sam tu, prepustam se snu
Jer zelim i odavde da bezim
Zatvorenih ociju u mraku lezim
Cela zemlja kao velika ravnica
Sasvim dobar posao, solidna nadnica
I pored svega toga jos i socijalna pomoc
Sve je to lepo, ali frka pocinje kada padne noc
Tada se zatvaram u svoju sobu
I tako mi je lepo kao u grobu
Jer ne mogu sa sebe da pokidam taj lanac
Ovde celoga zivota bicu samo stranac
Neznanac koji gleda cigaretu koja gori
Jedna misao se sa drugom bori
Podizem pogled vidim vrata, ulaz od pakla
U tami se cakle oci od stakla
Neki stari rituali opet nadu nisu dali
Nijedna molitva, mrak sece kao britva
I znam da ce to celog zivota da me prati
Poneko secanje i suza stare dane ne moze da vrati
(Preko, daleko)
Ja sam preko to nije daleko
Samo jedan treptaj oka
I opet sam tu, prepustam se snu
Jer zelim i odavde da bezim
Zatvorenih ociju u mraku lezim
Ceo svoj zivot na zidu visi uramljen
Tako sam usamljen daleko od kuce
K'o da sam na kraju devetog kruga
Iz dana u dan slama me tuga
I svaki novi dan jos neki novi oziljak
Jako duboko urezan u dusi
I bodrim sebe ma, bicu jak
Ali, prvi udar povetarca me rusi
Skupljenih nogu sedim na podu
Glavom naslonjen na hladan zid
Brodolom je na mom brodu
Tonem duboko a znam da nisam kriv
(Preko, daleko)
Ja sam preko to nije daleko
Samo jedan treptaj oka
I opet sam tu, prepustam se snu
Jer zelim i odavde da bezim
Zatvorenih ociju u mraku lezim
Gledam sliku i pozlaceni ram
Kapiram da nista ne kapiram
U glavi konfuzija, vise ne znam da li znam
Sta od secanja je java a sta je san
Na slici ortaci na kolima sede
Daleko sam od njih, secanja blede
I misli se lede, kada probam da se setim
Opet vracam se u proslost, kroz godine letim
Jer bio sam primoran zbog nekih generala
Da pobegnem u ovu daleku zemlju lala
Ne tako mala odluka je pala
Kada vise nisam imao kud
I sada secam se kao da je juce bilo
Autobus sa Slavije krecе vodi me preko
Daleko iz ovе zemlje srece
Ovaj prizor nikad nece biti izbrisan
Iz moje glave, ortaci sto me prate
Dok sedim u busu, brojim minute, sate
I trudim se da vidim svaki metar svoga grada
Sve stvari koje vidim sada, mozda vise nikada
(Preko, daleko) Ja sam preko to nije daleko
Samo jedan treptaj oka
I opet sam tu, prepustam se snu
Jer zelim i odavde da bezim
Zatvorenih ociju u mraku lezim
Cela zemlja kao velika ravnica
Sasvim dobar posao, solidna nadnica
I pored svega toga jos i socijalna pomoc
Sve je to lepo, ali frka pocinje kada padne noc
Tada se zatvaram u svoju sobu
I tako mi je lepo kao u grobu
Jer ne mogu sa sebe da pokidam taj lanac
Ovde celoga zivota bicu samo stranac
Neznanac koji gleda cigaretu koja gori
Jedna misao se sa drugom bori
Podizem pogled vidim vrata, ulaz od pakla
U tami se cakle oci od stakla
Neki stari rituali opet nadu nisu dali
Nijedna molitva, mrak sece kao britva
I znam da ce to celog zivota da me prati
Poneko secanje i suza stare dane ne moze da vrati
(Preko, daleko)
Ja sam preko to nije daleko
Samo jedan treptaj oka
I opet sam tu, prepustam se snu
Jer zelim i odavde da bezim
Zatvorenih ociju u mraku lezim
Ceo svoj zivot na zidu visi uramljen
Tako sam usamljen daleko od kuce
K'o da sam na kraju devetog kruga
Iz dana u dan slama me tuga
I svaki novi dan jos neki novi oziljak
Jako duboko urezan u dusi
I bodrim sebe ma, bicu jak
Ali, prvi udar povetarca me rusi
Skupljenih nogu sedim na podu
Glavom naslonjen na hladan zid
Brodolom je na mom brodu
Tonem duboko a znam da nisam kriv
(Preko, daleko)
Ja sam preko to nije daleko
Samo jedan treptaj oka
I opet sam tu, prepustam se snu
Jer zelim i odavde da bezim
Zatvorenih ociju u mraku lezim